Celoživotno učenje i nova tehnološka revolucija

Možda vam nekada može delovati veoma čudno da se danas u isto vreme govori da svuda postoji manjak radne snage, a ujedno se predviđa da će milioni poslova nestati zbog tehnološkog napretka. Jednog dana se možete probuditi i čitajući vesti videti da američkim farmerima fale desetine hiljada radnika, da nemačkoj industriji fale brojni specijalisti, a da švedska skladišta na sve strane traže vozače viljuškara. Drugog dana možete čitati vesti koje govore o različitim procenama efekata tehnološke revolucije i razvoja veštačke inteligencije koja će učiniti milione poslova zastarelim.

Koliko god ova dva procesa delovala čudno u kombinaciji, a u svojoj suštini i kontradiktorno, oni imaju utemljenja u realnim kretanjima na tržištu. Sa jedne strane primetna je tehnološka revolucija koja napretkom tehnike i veštačke inteligencije čini brojna zanimanja zastarelim ili bar smanjuje obim ljudskog rada. Od početka 2000-ih do 2018. broj radnika u proizvodnji u Francuskoj je pao za ¼, a u Švedskoj za čak 1/3. Robotizacija je u ovoj sferi imala ogromnog efekta i danas je ljudski fizički rad lakše zamenjiv u ovoj oblasti.

Već 2030. preko sto miliona radnih mesta u osam najnaprednijih ekonomija izbugiće svoju upotrebu u novoj ekonomiji po novoj analizi revizorske kuće Mekinzi.Automatizacija i ubrzani razvoj veštačke inteligencije najviše će pogoditi niskokvalifikovani deo radne snage, ali ni određene kvalifikovanije profesije neće ostati imune na tehnološku revoluciju do kraja dekade. Ovi trendovi će sa malim zakašnjenjem stići u naš region, te bi ove trendove trebalo pažljivo pratiti.

Na drugoj strani, od početka 2000-ih do danas zabeležini su istorijski gledano rekordni migratorni tokovi koji nisu samo bili pitanje izblegica. Nikada veći broj ljudi u istoriji nije privremeno i stalno menjao mesto boravka, radio van države gde se radno mesto službeno nalazi, kao i menjao državu u kojoj živi zbog posla. Takve promene i konstatne demografske fluktuacije izazvale su i nestabilnosti na tržištu rada i lakše promene ponude i potražnje određenih zanimanja. U jednom državi u trenutku može imati vodinstalatera ili varioca preko potreba tržišta, a da zbog emigriranja u bogatije zemlje ih za par godina u istoj zemlji fali. To se događa širom sveta paralelno sa procesom zastarevanja dela veština zbog napretka tehnologije.

U takvim okolnostima celoživotno učenje se pokazalo kao najbolji alat za adaptiranje u globalno nestabilnom tržištu. Učenje novih veština koje su tražene i pronalaženje prilike kada se stvori na tržištu su u ovakvim okonlostima nužne. Za one koji investiraju u sebe u pravo vreme na pravom mestu, ovakve okolnosti pružaju prilike za ogromnu zaradu, koja u nekim ranijim vremenima za takav posao nije bila moguća. To u ovom trenutku znači da celoživotno učenje ne mora da bude samo učenje veština u visokim tehnologijama koje tek nastaju i biće potrebne, već i učenje veština koje su sve vreme tu i poznate su svima, ali su deficitarne u ovoj ili nekoj drugoj zemlji. Prilike u okviru celoživotnog učenja postoje za sve, ali ih je potrebno koristiti na vreme.