Celoživotno učenje i aktivno građanstvo

Nova ekonomija nameće i nove uslove na tržištu rada, a taj trend primetan je već 30 godina. Veštine koje se nauče jednom više nisu nužni garant celoživotnog zaposlenja. U vreme tehnološke revolucije i međunarodne trgovinske povezanosti, nove veštine se brzo javljaju i stare neočekivano brzo zastarevaju. Iz tog razloga, pristup celoživotnog učenja danas je najbolji garant da ćete kao pojedinac biti sigurniji na tržištu rada i da ćete moći da mnogo efikasnije i više naplatite svoj rad.

Ipak, potencijalna zarada nije jedina pozitivna stvar koju ljudi dobijaju od učenja novih veština i dobijaja posla koji je povezan sa tom novom veštinom. Dosta toga ima i u položaju jedne osobe u svojoj zajednici i u društvu, a to se često zaboravlja. U proseku ljudi koji su uključeni u proces celoživotnog učenja imaju mnogo bolje i aktivnije mesto u svojoj zajednici. Oni više učestvuju u društvu kroz volontiranje, glasanje, preuzimanje inicijative u lokalnoj sredini i imaju viši stepen kritičkog mišljenja. Kao takvi građani, oni imaju mnogo važniju ulogu u dobrom funkcionisanju cele države.

Evropska asocijacija za obrazovanje odraslih, čiji je i Božidarac član, veoma je posvećena Evropi i evropskim vrednostima. U te vrednosti spada demokratija, međukulturni dijalog, socijalna pravda i saradnja, a koji su važni za Evropu koja želi da gaji principe poštovanja, učešća građana i kohezije. Demokratija i evropsko obrazovanje odraslih zato imaju identične korene u zajedničkoj istoriji.

Obrazovanje odraslih značajno je doprinelo razvoju demokratskih društava u Evripi, ali su i u isto vreme, pokreti za demokratizaciju bili pod jakim uticajaem razvoja institucija koje se bave obrazovanjem odraslih. Mnogi obrazovni programi za odrasle zapravo su nastali kroz aktivnosti različitih pokreta za emancipaciju, kao što su pokreti za prava: radnika, žena, osoba sa invaliditetom i drugih društvenih grupa grupa.

Iz tog razloga obrazovanje odraslih nije samo priprema pojedinaca za novo tržište rada, već i alat u osnaživanju pojedinaca i razvoju njihovih sposobnosti kritičkog razmišljanja u društvu gde postoji jako i organizovano građansko društvo.

Trenutno postoji potreba za obrazovanjem odraslih koje će se osvrtati ne samo na promene na tržištu koje postoje, nego već i na promenjene društvene okolnosti i izazove. Kroz dodatni novi pristup celoživotnom učenju pojedinci bi imali priliku da saznaju i kako adekvatno izaći na kraj sa novim društvenim promenama poput rastuće radikalizacije, intenziviranih migracionih tokova i društvenih nejednakosti. Ova pitanja su pokazala da demokratske tendencije, tolerancija i poštovanje moraju biti uvek na oprezu od različitih izazova koji su i društvene, a ne samo ekonomske prirode. Kritičko razmišljanje je zato u centru novog pristupa celoživotnom učenju u svetu digitalne reči, koja se veoma brzo širi, a koja ipak zahteva visok stepen medijske pismenosti.

Obrazovanje odraslih ojačava i obnavlja građansko društvo kroz stvaranje odgovornosti kod ljudi i osećaja priapdnosti zajednici u skladu sa demokratskom tradicijom. Demokratija podrazumeva uključivanje građana u donošenje odluka koje će biti smisleno i koje će uzeti u obzir interese različitih grupa, te iz tog razloga celoživotno učenje koje će podići svest pojedinaca o savremenom društvu ima dodatni efekat kao kičma demorkatskog poretka.